Uppruna mál: Serbiskt
Ni oka da sklopim
Postelja prazna tera san
A život se topi
I nestaje brzo, k'o dlanom o dlan
K'o razum da gubim
Jer stvarnost i ne primećujem
Još uvek te ljubim
Još uvek ti slepo verujem
K'o luda, ne znam kuda
Ljubavi se nove bojim
A dane, žive rane
Više ne brojim
Molitva, kao žar na mojim usnama je
Molitva, mesto reÄi samo ime tvoje
(I) Nebo zna, kao ja
Koliko puta sam ponovila
To nebo zna, baš kao ja
Da je ime tvoje moja jedina