Оригинальный текст - Боснийский - mektup3

Napokon smo sahranili tvog rahmetli dedu:pronasli smo njegovo telo kadsmo cistili kucu. Bio je u ormaru od onog dana kada je pobjedio kada smo
se igrali skrivaca.
Eh, sto ono kazu da nesreca nikada ne ide sama...pre nekoliko dana eksplodirala je boca od plina u kuhinji. Izbacila je Fatu i mene vani
kroz prozor: Koji osecaj! Nakon toliko godina tvoja majka i ja smo izasli van iz kuce zajedno.